13 e 14 Marzo 2010, IRO Italija

Subject: Re: 13 e 14 Marzo 2010, IRO Italija 15/3/2010, 17:47

Ajde ajde evo malo i mene.

Uglavnom, sve kaj su cure napisale. Tako prelijepo iskustvo. U tri dana pas mi je vidio od vojnika do aviona i motorne kosilice i helikoptera i svega i svačega, ma fantastično. Ultra socijalizacija.

Sam ispit... Pa hm... Umirala sam od straha. Poslušnost je bila ok. Kaže Darja da sam prvih par minuta hodala kao zombi a moj me pas blijedo gledao u stilu: Nina, planiraš li se ti srušiti? Onda sam se malo skulirala pa je krenulo na bolje. Ok bodovi, zasluženo izgubljenih nekoliko, imamo mi još na čemu raditi.

Ruševina. Jel, jel... Pa da, čovjek uči dok je živ. Ali očito ne na tuđim primjerima, jer na svom je lakše, naravno. Smile

Pustim kuju u traženje i na prvom nekakvom šahtu počne njušit i kopat (trebalo joj je tipa minutu da nađe prvog). Ali ja si mislim, ma ne, nije tako blizu, pa nije sigurna, pa neću ja prijavit... Joj, ne znam ni kaj sam mislila... Krene mala lajat, ja i dalje ništa. Pa si misli Brynn, dobro, ova je luda, idem ja dalje. Krene dalje tražit, skine drugog, opet u šahtu koja 3 metra dalje, ajde prolaje, ajde ja prijavim. Nisam smjela uopće otvarati markirante tako da iskreno nisam ni znala jel zbilja tamo, ali ga je tehnička ekipa krenula izvlačiti meni iza leđa pa sam se uvjerila. Vrati se mala naravno na prvi šaht i kad je opet prolajala, konačno prijavim. U tad je tek krenulo ludilo jer sudac zapisuje i čeka da ja dođem do njega, a ja gledam tehničku ekipu koja umjesto da izvuče markiranta iz tog šahta, krene razgovarati s nekim tko je bio u nekakvom nadzemnom kvazibunkeriću jedno tri metra dalje od šahta gdje je meni pas lajao. Stojim ja i mislim si, ajme meni, pa ovo je bilo lažno. Sudac čeka da ja dođem do njega, ja i dalje stojim, totalno zbunjena. Konačno dođem do suca koji umire valjda od smijeha i on mi kaže da smo prošli i bodove, većinu kojih smo izgubili jer nisam prijavila prvog odmah nego smo tak samo stajali dok se pas trudio i mogla bi Brynn to malo žešće nakazivati (što je istina, ali eto, to možemo barem trenirati). Tek u nedjelju popodne kad smo išle ruševinu trenirati nam je žena iz crvenog križa pokazala to skrivalište gdje je meni bio prvi. Ispalo je da je to cijeli podzemni kompleks koji vodi od mog šahta do tog 3 metra dalje bunkera i da nisam luda, čovjek je zbilja bio u bunkeru, ali mom psu je miris dolazio s druge strane. Ukratko, ja sam zbunjola koja mora naučiti da je pas pametniji od mene.

Prepreke ok. Dao mi je jako puno bodova iako je moja mila curica između dva stola odlučila stati i njušiti u stilu "ne možeš mi ništa", a kad sam ja zaurlala da legne kako bi se koncentrirala i otišla na stol, mala je legla i počela puziti. Eto tako iz fore, spektakla radi. Ali kaj ćeš.

Uglavnom, bilo je pre pre predobro i stvarno mi je ful drago da sam išla. Darji sam rekla prije njene poslušnosti i prepreka da želim spektakl, a ona me srećom doslovno shvatila i odlučila probati bungee jumping na neprijatnom materijalu. Scena koju nikada neću zaboraviti. Hvala ti, Darja. Nadam se da su ti modrice malo bolje. Very Happy